Kargo osiguranje podrazumeva osiguranje robe koja se prevozi iz jednog mesta u drugo bilo kojom vrstom prevoznog sredstva ili na bilo koji način.

Osiguranje robe u međunarodnom transportu  obuhvata:

1. osiguranje uvoznog karga(robe u uvozu)
2. osiguranje izvoznog karga( robe u izvozu)
3. osiguranje tranzitnog karga( robe u reeksportu).

Osiguranje robe u međunarodnom  transportu može se ugovoriti zaključivanjem pojedinačnog ugovora/polise osiguranja ili zaključivanjem opšteg ugovora.
Uslovi osiguranja i tarifa premija zavise od vrste robe, prevoznog sredstva, relacije, pakovanja i drugih okolnosti koje utiču na veličinu i ocenu rizika.

Roba u međunarodnom transportu može se osigurati na osnovu:
Opštih uslova za osiguranje robe u kopnenom prevozu

1. pokrića po Klauzuli “ Osnovni rizici”
2. pokrića po Klauzuli “ Svi transportni rizici”.

U pomorskom i kombinovano pomorsko-kopnenom prevozu, na osnovu Uslova i rizika kompleta Klauzula A, B, C izdatih od strane Londonskih osiguravača

1. Institute Cargo Clauses “A” Cl 382,1/1/2009,
2. Institute Cargo Clauses “B” Cl 383,1/1/2009,
3. Institute Cargo Clauses “C” Cl 384,1/1/2009.

Dopunskih uslova za osiguranje robe u transportu od specijalnih rizika.

Osiguranje robe - karga jedini je način za obezbeđenje/zaštitu uvoznika/izvoznika kao vlasnika robe.
Osnov za osiguranje robe - karga u kopnenom i avio transportu opredeljuje Incoterms na osnovu ugovorenog kupoprodajnog pariteta. Osiguranje karga direktno se odnosi na robu i štiti vlasnika pošiljke. 
Kod osiguranja odgovornosti vozara, u slučaju oštećenja ili gubitka na pošiljci, teret i obaveza  dokazivanja odgovornosti  vozara  padaju  na  vlasnika  robe, usled čega često dolazi do dugotrajnih sporova i  značajnih šteta koje, najčešće, snose vlasnici robe.Osiguravajuće kuće restriktivno odbijaju odštetne zahteve ili ulaze u sporove svesni da vlasnik robe neće moći da dokaže odgovornost vozara i tako nadoknadi svoj gubitak. Osiguranje po CMR Konvenciji pokriva isključivo dokazanu odgovornost vozara.Shodno tome želimo ponovo istaći da, u zavisnosti od ugovorenog pariteta po Incoterms-u, osiguranje robe u transportu putem kargo polise predstavlja jedinu moguću zaštita interesa vlasnika roba.

Prema važećem pomorskom pravu i praksi koji se u formi General Average Rules IVR odnose i na pomorski i na rečni transport svaka pojedinačna plovidba smatra se zajedničkim plovidbenim poduhvatom vlasnika broda i svih ostalih vlasnika roba. Uprkos tome što u najvećem broju slučajeva ne postoji opasnost od potonuća broda ili gubitka tereta brodar koristi svoje pravo da obaveže vlasnike roba da učestvuju u troškovima havarije odnosno kontribucije u popravci broda. General Average Adjusters/voditelj generalne havarije (neutralna licencirana kuća koju proglašava ovlašćena međunarodna institucija), u luci pretovara, stavlja zabranu daljeg transporta robe odnosno arestuje teret u rečnom odnosno kontejnere ili general cargo u pomorskom prevozu zahtevajući da :
1) za pošiljke čiji su vlasnici osigurali teret (kargo) njihovi Osiguravači potpišu Average Guarantee/Bond (garancija da će osiguravajuća kuća po osnovu polise osiguranja kontribuirati troškove havarije) čime se roba oslobađa da nastavi predviđenu transportnu relaciju ili
2) za pošiljke koje nisu kargo osigurane njihovi vlasnici polože novčane depozite ili bankarske garancije

Proces likvidacije generalne havarije u proseku traje najmanje godinu, dve ili više a iznos depozita ili visina bankarske garancije kreće se od 10% od vrednosti robe pa naviše.